Srpski su lekari preučili: zaboravili sve ono što su čuli od starih učitelja i naglavačke uleteli u nauku Rokfelera, Gejtsa, Faučija, Švaba i drugih učitelja i asistenata iz Svetske zdravstvene organizacije i Svetskog ekonomskog foruma. A oni odlučili da je nastupio trenutak da „njihov(a)“ kovid-korona pobije makar koji stotinak miliona onih žitelja na planeti koji su prvi određeni za odstrel. I „u tom cilju“, dok oni ne prirede sledeći „kovid-korona projekat“, oglašena je (takoreći —ovlašćena) pandemija da obavi ono što joj je utureno u obavezu da pozoblje. Pokazalo se, međutim, da je ona bila ili glupa ili neobaveštena i nikako joj nije uspevalo da ubije onoliko ljudi koliko joj je naređeno jer ozbiljni lekari brzo su joj doskočili našavši sasvim efikasne lekove za njeno suzbijanje. I tada se pokazalo da se na sve one rokfelere i družinu može gledati kao na zločince (tj. na „udruženi zločinački poduhvat“): oni su, recimo, propisali „pravila i procedure“ za suzbijanje pandemije, a kad su ozbiljni lekari, opet, pokazali da su ta „pravila“ besmislena makar onoliko koliko i njihovi „propisivači“ glupi, svi su se našli pred vrlo ozbiljnim problemima i njih je „rešila“ naredba („s najvišeg mesta“) da se može umirati jedino od korone i da su sve druge bolesti zabranjene (jednako kao i autopsije za njihovu overu). Dalji događaji bili su usmereni na to da se „spase (zločinačka) čast pokretača pandemije“ i počele su isplivavati na površinu i neke druge čudne pojave, a jedna je među njima ona da sav svet mora biti vakcinisan. I počele se rojiti vakcine kao u najboljim danima: Gejtsova, Fajzerova, „kineska“, „ruska“, „Švabova“ (priprema se, vele, i „Đokina“), svaka je od njih bila najbolja i ni za jednu se nije znalo da li uspešnije štiti ili ubija. Za ono što se s njima dešavalo najbolji je primer Izraela: tamo je vakcinisano 90 procenata populacije starije od 60 godina i brzo je ostalo nejasno zašto su tamo počeli da jednako uspešno umiru i vakcinisani i bolesni; i ne zna se kojih je bilo više i kako se sve to moglo događati, ali se posle ispostavilo da to baš i nije bila neka vakcinacija nego nešto kao genetski inženjering ili, jednostavnije rečeno, žigosanje. I da je sve to, u stvari, i činjeno s ciljem da se narod ubije, a ne da se zaštiti. Pa su i o tome zabeleženi neki čudni događaji, a među njima i oni da su u poslednjih nekoliko meseci postreljani na misteriozan način predsednici Tanzanije, Burundija, Haitija, premijeri Obale Slonovače i Svazilenda, i mnogo njihovih, i drugih, ministara i visokih funkcionera. Ispostavilo se da su pobijeni zato što nisu dozvoljavali da se njihovi narodi vakcinišu, a nije im bilo javljeno da je Gejtsova vakcina mnogo važnija od tamo nekog tanzanijskog ili haićanskog besmislenog života (ona prva donosi dolare, a ovi drugi samo zagađuju planetu). Pozicija srpskih lekara u svim događanjima o kojima govorimo nije bila uvek najjasnija, ali će biti da se nije izdvajala iz onoga što je, na globalnom nivou makar, bilo poželjno. Pa će tako jedan njen eminentni predstavnik, akademik, presuditi da je „primiti vakcinu moralna obaveza“, a njegova koleginica dodati da je „nedopustivo da zdravstveni radnici neće da se vakcinišu“. Oni se time zalažu za ono što još ni „u Evropi“ nije usaglašeno (Francuzi su „za opšte žigosanje nacije“, Nemci nisu, a Englezi su neodlučni) i biće da još nisu čuli ništa o tome da su vakcine nepouzdane, netestirane (ni na pacovima ni na demokratama) i da još nije stiglo objašnjenje zbog čega se tako uspešno umire posle vakcinacije (ponekad čak uspešnije nego što se to dešavalo pre nje). Oni takva pitanja ne postavljaju, ali znaju biti „ljuti“ na svoje kolege koji neće da se žigošu i vele da bi takve, „primitivne i neprosvećene“, trebalo pozvati na odgovornost zato što ne žele da budu svedeni na ono što im pretpisuje — žig. Njima je, izgleda, lakše da se naljute na kolegu nego da sa njim potraže lek za zajedničku nevolju. A po svemu sudeći, lek za koronu postoji i za njega ozbiljni lekari odavna znaju, ali nije slučajno da se on ne pominje „u procedurama“ Svetske zdravstvene organizacije. I jasno je zašto je to tako: u SZO ima mnogo više pedofila i satanista nego lekara (setimo se da su, sasvim nedavno, samo takvi mogli doneti „preporuku“ da decu treba od rođenja učiti da masturbiraju!) i izvesno je da je „pandemija“ proglašena ne s ciljem da se svet upozori na opasnost nego da se pripremi za mnogo temeljitije razaranje od onoga koje bi mu jedan virus mogao doneti. A to je upravo ono sa čim se danas suočavamo: pandemija nam je donela žigosanje svetske populacije, s tim što će to istovremeno predstavljati i pripremu za kasnije lakše uništenje njenoga ogromnog procenta, a onaj ostatak („zlatna milijarda“) biće „čipovan i prepariran“ za kasnije upravljanje na isti način na koji se danas upravlja beslovesnim stvorovima. ( pogledajte ceo tekst : <a href="https://naukaikultura.com/slom-srpske-medicinske-pameti/" target="_blank" rel="nofollow">https://naukaikultura.com/slom-srpske-medicinske-pameti/</a> )